DOBRODOŠLI,

Neko ko bi hteo da prepriča vreme i mesto kojih je bio gost, ne bi imao drugog do da priča o ljudima na koje je naišao.

Ljudi usmereni jedni na druge, smešteni u krilu između samoće sopstvenog življenja i jedinstvene veze sa drugima. Mi smo tema jedni drugima, tema koja se već u samom začetku ukrupnjava jer nije tek tako jednostavno odvojiti prost opis nečijeg dela, sudbine ili lika od sopstvenog načina gledanja na stvarnost, na ljude i sebe samog. Nije jasna ni sama granica između značajnog i beznačajnog, a njeno nepoznavanje imalo je epohalan značaj u vremenu koje je prethodilo našem i delovala je presudno na ljude koji su živeli u tom vremenu. Ljudi su tek u drugoj polovini XX veka počeli da posmatraju beznačajne stvari kao sastavne delove stvarnosti, danas je za istoriju beznačajno upravo konstitutivni element stvarnosti, vremena. Da li je ta granica danas jasna/jasnija ili smo se samo navikli na nju, pripojili je iznenada stvorenom jezgru jedinstvene ličnosti, jedinstvenom životu kojeg postaje svestan svaki pojedinac/pojedinka, pa je samim tim postala i važnija, nekako bih rekao, po prirodi stvari (svaki je život njegovom vlasniku najmiliji i o njemu, priznavao to ili ne, najviše i razmišlja). (Dalje)